SAZNAJTE PO NEšTO O SVOM OMILJENOM NAPITKU - PIVU

Pivo je jedan izuzetno star napitak, prvi pisani tragovi su pronađeni čak iz doba Sumera iz perioda 4000 godina p.n.e., nakon toga put piva vodi do drevnog Egipta, pa Evorpe i proizvodnje u manastirima širom teritorija današnje Nemačke, Amerike i Austarlije. Pojedini istoričari tvrde da se nomadski život završio zbog potrebe za pravljenjem piva, te su se ljudi nastanili na jednom mestu na kojem su mogli da uzgajaju ječam koji čini osnovu ovog ukusnog napitka. Danas je proizvodnja piva globalni biznis i jedno od najpopularnijih alkoholnih napitaka.

Sve u svemu šta god bilo tačno, od otkrića piva ljudi su postali nerazdvojni od njega.

Pivo se pravi tako što se zrno skroba pokvasi, ostavi da odstoji u određenim uslovima u kojima počinje da klija. Kada se pojavi prvi izdanak skrob ide na sušenje, pri čemu se skrobni šećer razlaže na jednostvane šećere, pa se dobija sladovina koju možemo da meljemo, posle čega se kvasi i ostavlja da odstoji na određenoj temperaturi. Nakon ovoga se dodaju kvasci kako bi otpočeo postupak fermentacije (kvasci se hrane šećerom usled čega nastaje alkohol). Dodaje se hmelj, jer sadrži dosta antioksidanata, pa sprečava kvarenje, a voda se dodaje kao rastvarač sladovine. Većina piva je napravljeno od ječma, ali mogu da se prave i od pšenice, ovsa, kukuruza ili pirinča.

Danas postoji mnogo vrsta piva koja se mogu podeliti prema:

• Načinu vrenja;
• Boji;
• Sadržaju alkohola;
• Polaznoj sirovini;

Prema načinu vrenja postoji gruba podela na lager i ejl (ale, ili starosrpska reč alovina) koji se različito fermentišu.

Lager (na nemačkom znači skladištiti) piva su najrasprostranjenija, jer su lagana, ne mnogo gorka i osvežavajuća, a najviše se piju u Evropi. Ovo je novi tip piva, star tek stotinak godina, koje se ostavlja da stoji na niskim temperaturama (približno 0˚C) po nekoliko meseci. Ovaj proces se naziva “hladno vrenje”. Za lager pivo se koriste kvasci koji se talože na dnu, gde vrše fermentaciju, pa se tako ovaj proces naziva “donje vrenje”. Najbolje se slažu sa laganom hranom, kao što je na primer piletina sa roštilja. Odlično lager pivo koje možete pronaći u našoj prodavnici je Paulaner, čiji smo ekskluzivni distributeri.

Ejl piva su piva gornje fermentacije, kvasci plutaju po površini prvih par dana, a kasnije se spuštaju na dno. Ejlovi fermentišu na višoj temperaturi koja iznosi od 18-24˚C. To su slatkasta ukusna piva, prepoznatljiva po tome što imaju manje pene i manje su gazirana, punijeg su ukusa i mogu biti različitih aroma. U zavisnosti od slada koji se koristi mogu imati boju od zlatne do tamno brao. Ova piva se piju na sobnoj temperaturi, za razliku od lagera koja se piju hladna. Predstavnici ejl piva koje vam možemo preporučiti je Belhaven škotsko pivo.

Postoji još dve vrste piva, koje nisu toliko poznate. Jedno je tzv. Afričko pivo čija je posebna vrsta kvasca prilagođena ekstremnim klimatskim uslovima (30 - 40˚C), a proizvodi se od prosenog, ne od ječmenog slada.

Takođe, postoji i Lambik pivo koje je manje popularno, a za njegovu pripremu se koriste divlji kvasci i slad koji dolazi sa zidova posuda i prostorija i iz vazduha. Ovakav način proizvodnje spada u daleku prošlost, ali se još mogu naći ekskluzivna piva koja se proizvode u Belgiji koja su posebno pakovana u male bočice zatvorene poput šampanjca i umotane u crveni papir. Ova piva imaju posebnu aromu, a najpoznatija među njima su Gueuze, Faro i voćna piva Kriek.

Kada je boja piva u pitanju, razlikujemo svetla, crvena, tamna i crna piva (najčešće imaju ukus karamele ili crne čokolade).

Staut je vrsta crnog piva, čiji je najpoznatiji predstavnik Guinness pivo koje je tipično za Irsku i uopšte britanske pabove. Jedno od staut piva koje možete pronaći kod nas u prodavnici je irsko O'HARA'S pivo.

Što se sadržaja alkohola tiče, piva koja imaju manje od 0,5% alkohola se smatraju bezalkoholnim, dok ječmena piva mogu da imaju i do 8% alkohola u sebi.

Osnovna sirovina za proizvodnju piva je ječam, tj. slad, mada danas se koriste i druge sirovine kao što su raž, kukuruz, pirinač ili pšenica. Slad nije potpuno zamenjen ovim sirovinama, već ga samo delom zamenjuju. Pa je tako kukuruzno pivo sa minimum 30% slada, u pšeničnom pivu se ječam menja pšenicom i tako nastaju tzv. bela piva, dok raž pivu daje specifičnu uljastu i ljutkastu aromu sa voćnim mirisom.

Za sve ljubitelje ovog neverovatnog napitka, pripremili smo široku paletu različitih ukusa, a vaše je samo da izaberete omiljeno. Celu ponudu piva prodavnice Calix, možete pogledati na sledećem linku.