Najčešća pitanja

Odabir proizvoda i dodavanje proizvoda u korpu je jednostavan, a u samom procesu kupovine Vam nudimo opciju kupovine sa i bez registracije. Svakako kao registoravnom korsniku pružaju Vam se različite pogodnosti kao što su opcija dodavanja u MOJE ŽELJE, praćenje statusa pošiljke.

U pripremi je Video uputstvo.

Za većinu proizvoda iz naše ponude ambalaža nije potrebna. Za piva pakovana u burenca, ambalaža je potrebna, ali je dobijate od nas kao povratnu ambalažu. Za više informacija pozovite nas telefonom.

Isporuke vršimo na teritoriji Beograda kao i za područje cele Srbije.  Za sve porudžbine preko 6.000 rsd isporuka je besplatna. Za porudžbine plaćene preko računa rok za isporuku iznosi 48 h na teritoriji Beograda, odnosno 2-5 dana na teritoriji Srbije od trenutka kada se novac evidentira na računu Calix-a. Isporuke robe se ne vrše nedeljom. Za više informacija o transportu kliknite ovde.

Sve porudžbine uredno proveravamo pre nego ih predamo kuriru. Retko se dešava, ali ipak je moguće da se roba ošteti prilikom transporta. Bitno je da robu proverite prilikom preuzimanja, te ukoliko ustanovite da postoje određena oštećenja,  potrebno je da uložite reklamaciju kuriru i imate puno pravo da oštećenu robu ne primite. Za više informacija pozovite nas telefonom.

Prilikom procesa kupovine biće Vam postavljeno pitanje da li ste fizičko ili pravno lice. Kao fizičko lice robu plaćate prilikom preuzimanja. Kao pravno lice robu možete platiti virmanom preko računa firme ili kešom prilikom preuzimanja robe.

Pivo se pravi od četiri osnovna sastojka: vode, slada (najčešće ječma), hmelja i kvasca, a različiti odnosi i procesi daju razne stilove i ukuse.

Najviše gorčine imaju IPA i double IPA stilovi zbog većeg sadržaja hmelja, koji daje izražene citrusne i biljne note. Postoje i druge gorke varijante, na primer, češki pilsneri imaju izražen hmeljni karakter

Premium piva obuhvataju craft i specijalna uvozna piva vrhunskog kvaliteta, uključujući belgijske, nemačke i moderne craft stilove.

Najpopularnija uvozna piva su pšenična i lager piva premium kvaliteta, kod nas dolaze iz Belgije, Nemačke i Češke, ali i sve više craft IPA i ale stilova iz raznih zemalja.

Najbolje osvežavaju lagani lageri, pilsneri i session IPA zbog nižeg alkohola i pitkog karaktera. Takođe, idealan izbor za vrele dane su i radleri.

Uz meso se preporučuju amber ale, lager, klasično pšenično pivo Weissbier, uz pizzu lager ili pale ale, a uz ribu laganija piva poput pilsnera ili wheat beer.

Veći procenat alkohola imaju strong ale, barleywine (u prevodu “ječmeno vino”, vrlo jako pivo 8–12% alkohola, nekad i više), double IPA i stout stilovi.

Najmanje kalorija imaju light lageri i piva sa nižim procentom alkohola i ekstrakta.

Bezglutenska piva se prave od alternativnih žitarica ili posebnom tehnologijom kojom se gluten iz ječmenog slada razgrađuje i filtrira.

Ne, razlika u ukusu je minimalna, a konzerva čak bolje štiti pivo od svetlosti i spoljašnjih uticaja.

Uvozna piva možete jednostavno naručiti online putem Calix sajta, gde je dostupna široka ponuda stranih etiketa.

Za veće količine i nabavku za lokale ili događaje, pivo se može poručiti direktno preko Calix platforme uz odgovarajuće uslove.

Najbolja opcija je kombinacija domaćih i uvoznih piva kako bi se pokrili različiti ukusi gostiju i povećala ponuda.

Za proslave su široko prihvaćeni lageri i pale ale piva jer su pitki, široko prihvaćeni i odgovaraju većini gostiju.

Ale pivo je stil koji se proizvodi fermentacijom na višim temperaturama, zbog čega ima bogatiji, voćniji i kompleksniji ukus u odnosu na lager.

Obratite pažnju na IBU (gorčina), ABV (jačina alkohola) i opis aroma (citrusno, karamel, čokolada) kako biste lakše pronašli stil koji odgovara vašim preferencijama.

Glavna razlika je u fermentaciji – ale fermentiše na višim temperaturama i ima izraženije arome, dok je lager blaži, čistijeg i neutralnijeg ukusa.

Najbolje je krenuti od pitkijih stilova poput pale ale ili amber ale koji imaju balans ukusa i nisu previše intenzivni.

Za laganije ispijanje birajte ale sa 4–5% alkohola, za balans 5–6.5%, a za jače i kompleksnije iskustvo preko 7%.

Da, ale se najbolje pije blago rashlađen (oko 8–12°C) jer se tada najviše ističu njegove arome i kompleksnost.

IPA ili amber ale – balansiraju masnoću i začine.

Pale ale ili wheat ale – lakši i osvežavajući.

Stout ili porter – čokoladne i karamel note.

IPA (India Pale Ale) je stil piva sa izraženim hmeljem, poznat po većoj gorčini, citrusnim i tropskim aromama i nešto jačem alkoholu.

IPA je idealan izbor kada želite intenzivniji ukus i aromu, posebno uz jaču hranu poput roštilja, burgera ili začinjenih jela jer dobro “seče” masnoću.

Ukus IPA piva možete proceniti po opisu na etiketi: citrusno i tropsko znači svežije i voćno, dok borove i gorke note ukazuju na jači i “oštriji” profil.

Na etiketi gledajte IBU (gorčina), ABV (alkohol) i stil (npr. hazy, double, session), jer IBU pokazuje koliko je pivo gorko, dok ABV govori o jačini.

Ako niste navikao na gorčinu, birajte IPA sa 20–40 IBU, dok klasične IPA imaju oko 40–70 IBU i izraženiji ukus hmelja.

Za laganije ispijanje birajte session IPA (oko 4–5%), standardne IPA su 5.5–7.5%, dok su double IPA znatno jače i intenzivnije.

Dark lager je pivo tamne boje koje se fermentiše kao lager, ali koristi prženi slad koji daje note čokolade, kafe i karamele uz lagano i pitko telo.

Najčešće se pije uz obroke ili u hladnijem periodu jer ima puniji ukus, ali mnogi stilovi poput schwarzbier su iznenađujuće lagani i mogu se piti i tokom cele godine.

Gledajte stil (dunkel, schwarzbier), ABV (alkohol) i opis slada, jer dunkel znači više slatkoće i puniji ukus, dok je schwarzbier suvlji i laganiji uprkos tamnoj boji.

Krenite od dunkel ili blažeg tamnog lagera jer imaju sličnu pitkost kao lager, ali bogatiji ukus.

Ne nužno, većina tamnih lagera ima oko 4.5–5.5% alkohola i može biti jednako lagana za piće kao i svetla piva.

Crno ale je ale pivo tamne boje koje koristi prženi slad, pa za razliku od klasičnog (pale) ale ima izraženije note čokolade, kafe i karamele uz i dalje prisutne voćne arome fermentacije.

Klasičan ale je svetliji, voćniji i lakši, dok crno ale ima dublji, “pečen” ukus sa više sladnih i čokoladnih nota zbog tamnijeg slada.

Ako u opisu na etiketi vidite čokoladu, karamel ili orašaste note, očekujte blaži i pitkiji profil, dok kafa i “roasted” znače izraženiji i suvlji ukus

Ne, stout i porter su intenzivniji, punijeg tela i često jači, dok je crno ale obično lakše i balansiranije, sa manje “teškim” osećajem u ustima.

Obratite pažnju na ABV (jačina), opis slada (roasted, chocolate, caramel) i eventualno stil (dark ale, black IPA), jer to direktno govori koliko je pivo intenzivno i gorko.

Krenite od blažih varijanti (lower ABV i manje “roasted” nota) jer nude poznatu pitkost ale piva, ali sa malo bogatijim ukusom.

Pivo ale sa đumbirom je osvežavajuće pivo koje kombinuje klasično pivo ili ale bazu sa dodatkom đumbira, zbog čega mu je ukus karakterističan, blago pikantan, citrusan i osvežavajući.

Ale pivo sa đumbirom ima prepoznatljiv balans blage slatkoće i pikantne “topline” đumbira, koji daje svežinu i laganu ljutkastu notu, za razliku od klasičnih piva koja su više slatkog ukusa ili gorka.

Većina varijanti piva sa đumbirom ima niži do srednji procenat alkohola (često oko 3–5%), pa je lakše i pitko, iako postoje i jače craft verzije.

Ako volite blaže i osvežavajuće ukuse birajte varijante sa više citrusnih i lagano slatkih nota, dok su piva sa izraženijim đumbirom pikantnija i intenzivnija.

Na etiketi obratite pažnju na ABV (jačina alkohola) i opis (spicy, ginger, citrus), jer vam to govori da li je pivo više osvežavajuće ili izraženije i “oštrije”.

Pivo sa đumbirom je idealno za leto i tople dane jer je lagano, osvežavajuće i lako za ispijanje, ali se često koristi i kao zanimljiva alternativa klasičnim pivima ili koktelima.

Jako crno pivo je tamni stil (najčešće stout, porter ili imperial varijante) sa višim procentom alkohola i intenzivnim aromama kafe, čokolade i prženog slada.

Jako crno pivo obično ima 7% i više alkohola, dok neke varijante poput imperial stout ili Baltic porter mogu ići i do 8–10% ili više.

Ukus je pun i kompleksan, sa notama tamne čokolade, kafe, karamele i sušenog voća, uz balans slatkoće i blage gorčine.

Glavna razlika je u jačini i intenzitetu, jako crno pivo ima viši procenat alkohola, puniji ukus i izraženije “roasted” arome u odnosu na standardna tamna piva.

Ne mora biti, gorčina je obično srednja, jer je fokus više na sladnim, čokoladnim i kafenim notama nego na hmelju.

Najčešće se pije sporije, uz uživanje, u večernjim satima ili uz hranu i deserte, jer je jače i kompleksnije od klasičnih piva.

Ako volite slađe i kremastije ukuse piva, birajte stout, ako želite balans i malo više suvoće onda je za vas porter, a za najjače i najintenzivnije iskustvo birajte imperial varijante.

Radler grejp pivo je lagano svetlo pivo sa grejpom koje nastaje kombinacijom lagera i citrusnog soka, pa ima osvežavajući, voćni karakter.

Pivo sa grejpom ima balans blage slatkoće i citrusne gorčine, uz osvežavajuću kiselkastu notu koja ga čini vrlo pitkim, pogotovo tokom letnjih dana.

Radler grejp pivo najčešće ima nizak procenat alkohola, obično između 2% i 4%, pa je lagano i pogodno za duže ispijanje.

Na etiketi obratite pažnju na ABV (procenat alkohola) i udeo voćnog soka, jer viši procenat soka znači blaži, slađi i manje “pivski” ukus.

Pivo sa grejpom je idealno za leto i tople dane jer je izuzetno osvežavajuće i lako za piće. Njegov osvežavajuć ukus porede sa koktelima jer donosi eksploziju voćnih ukusa sa notama piva.

Ako u opisu vidite da piše karamel ili orašaste note, očekujte blaži i slađi ukus, dok kafa i čokolada znače izraženiji, ali i dalje uravnotežen profil.

Pšenično svetlo pivo (wheat beer, hefeweizen, witbier) pravi se sa većim udelom pšenice i zato je mutnije, mekše i aromatičnije od lagera. Za razliku od lagera koji je čist i neutralan, pšenično pivo ima izražene voćne i začinske note.

Pšenično pivo ćete prepoznati po tome što je to mutnije pivo sa bogatom penom i laganom teksturom. Najčešće ćete na etiketi videti stilove poput hefeweizen ili witbier, koje nude brendovi poput Paulaner ili Hacker Pschorr.

Najčešći su nemački hefeweizen (voćniji, banana/karanfilić) i belgijski witbier (lakši, citrusan, često sa korijanderom).

Da, jer je blago, osvežavajuće i manje gorko, pa je odličan izbor za one koji ne vole izraženu gorčinu. Pšenična piva su idealna za leto jer su lagana i osvežavajuća, posebno nemački stilovi koji nude odličan balans ukusa i pitkosti.

Da, u svakodnevnom govoru često se koristi naziv „belo pivo“, (vit ili vajs piva) ali se zapravo radi o pivu od pšenice.

Pšenična svetla piva najčešće imaju između 4,5% i 5,5% alkohola, zbog čega se smatraju laganim i pitkim pivima. Postoje i jače, craft verzije koje mogu ići do 6–7%, ali su ređa.

Najbolje ide uz lagana jela, ribu, salate i tople dane, jer je vrlo osvežavajuće.

Pšenično tamno pivo (dunkelweizen) kombinuje pšenicu i tamniji slad, pa ima bogatiji i dublji ukus u odnosu na svetlo pšenično pivo. Pored toga, tamno pšenično ima dodatne note karamele i čokolade, dok svetlo ima više citrusnih i voćnih aroma.

Tamno pšenično pivo je tamnije boje (bakarno do braon), a u ukusu pored voćnih nota ima i karamel, čokoladu i blagu prženost.

Ne mora biti, često ima sličan procenat alkohola kao svetlo, ali deluje punije zbog kompleksnijeg ukusa.

Oni koji žele balans između osvežavajućeg piva i bogatijeg, „toplijeg“ ukusa, biraju ovo pivo. Dobro je za ljubitelje kompleksnijeg ukusa koji osvežava ali ima punoću pravog piva.

Tamna pšenična piva najčešće imaju između 4,5% i 5,6% alkohola, slično kao i svetle varijante, ali sa punijim i bogatijim ukusom, tako da vam mogu delovati jača, ali nisu.

Odlično ide uz meso, kobasice, roštilj i jela sa jačim ukusima.

Lageri su piva koja fermentišu na nižim temperaturama, zbog čega imaju čist, blag i osvežavajući ukus. Upravo ta pitkost ih čini najpopularnijim stilom na svetu.

Najčešći stilovi su pilsner (izraženija gorčina), helles (blaži i sladniji) i export (nešto jači i puniji). 

Treba da bude bistar, osvežavajuć, bez teških ili prejakih aroma, sa blagom gorčinom i čistim završetkom.

Ako želite klasičan ukus birajte pilsner, za blaži ukus helles, dok premium lageri poput Estrella Damm nude balans i kvalitet.

Lager je univerzalan izbor za skoro svaku priliku, od svakodnevnog ispijanja do druženja i proslava. Ova piva su lagana, neutralna i odgovaraju širokom krugu ljudi, zato su tako popularna i tražena.

Lager piva najčešće imaju između 4% i 5,5% alkohola, što ih čini laganim, pitkim i pogodnim za svakodnevno ispijanje. 

To zavisi od ukusa, ali ono što je sigurno je da su veoma popularni izbori Estrella Damm, kao i nemački lageri iz ponude brendova poput Paulaner.

Crno pivo obuhvata tamne stilove piva poput stouta i portera, koji koriste prženi slad i imaju bogat, pun ukus.

Ima izražene note kafe, čokolade, karamele i prženog slada, uz puniji osećaj u ustima.

Ne mora biti, jačina zavisi od stila, ali često ima puniji osećaj u ustima.

Stout je obično jači i intenzivniji sa više kafe nota, dok je porter blaži i više orijentisan na čokoladne i karamel ukuse.

Za početak birajte blaže stout ili porter varijante, uključujući craft ponudu kao što su Kabinet ili Inat piva.

Onima koji vole bogatije ukuse i žele pivo koje se pije sporije i uz uživanje.

Odlično ide uz deserte, čokoladu, ali i jača jela poput mesa.

Belgian Blond je svetlo ale pivo koje kombinuje pitkost lagera sa aromatičnošću belgijskih kvasaca.

Zlatne je boje, sa finom penom i blagim voćnim i začinskim aromama, često sa notama meda.

Blaže je od IPA (manje je gorko), ali aromatičnije od lagera.

Belgian Blond pivo je za one koji žele prelaz između laganog i kompleksnijeg piva, bez jake gorčine.

Belgian Blond piva obično imaju između 6% i 7,5% alkohola, srednji procenat alkohola, ali je veoma pitko i nema gorčine.

Odličan je izbor za večernje uživanje ili uz laganija jela. Jako je i daje punoću, tako da je bolje konzumirati ga uz laganu hranu kako bi se istakao ukus.

Radler je mešavina lager piva i voćnog soka, najčešće limuna, pa ima lagan, osvežavajući i manje „pivski“ karakter.

Treba da ima balans između svežine voća i blage pivske note, bez previše slatkoće ili veštačkog ukusa.

Najčešći su limun, grejp i druge voćne varijacije, koje se razlikuju po slatkoći i kiselosti.

Da, jer ima blaži ukus i često podseća na osvežavajuće piće ili lagani koktel.

Radler pivo obično ima niži procenat alkohola, između 2% i 4% alkohola, što ga čini laganim i osvežavajućim pivom. 

Ako tražite klasičan radler sa alkoholom, dobar izbor su nemački radleri poput Paulaner limun radlera, koji nude balans između lager piva i citrusne svežine, uz nizak procenat alkohola i izrazitu pitkost. A ako biste da izbegnete alkohol a uživate u osvežavajućem ukusu piva, neki brendovi nude i bezalkoholne varijante poput Estrella Damm 0.0%.

Najčešće leti, tokom dana i u situacijama kada želite lagano i osvežavajuće piće.

Tonik je gazirano osvežavajuće piće prepoznatljivo po blagoj gorčini i osvežavajućem ukusu. Za razliku od klasičnih gaziranih sokova, tonik ima specifičnu aromu zbog koje se često koristi u koktelima, ali se može piti i samostalno.

Tonik se najčešće služi dobro rashlađen, sa puno leda i kriškom limuna ili limete. Posebno je popularan tokom toplijih dana zbog osvežavajućeg efekta i laganog ukusa.

Za koktele se uglavnom biraju tonici sa izbalansiranom gorčinom i finim mehurićima. Seventeen tonik je jedan od popularnih izbora za pripremu različitih osvežavajućih kombinacija i letnjih pića.

Da, tonik najviše prija kada je veoma hladan. Niža temperatura dodatno naglašava osvežavajući efekat i doprinosi boljem balansu ukusa.

Tonik se često kombinuje sa laganijim obrocima, morskim plodovima, citrusnim desertima i letnjim jelima. Zbog svoje blage gorčine lepo balansira masniju i začinjeniju hranu.

Naravno. Mnogi tonik piju potpuno samostalno, bez alkohola i dodataka, kao osvežavajuće gazirano piće laganog ukusa.

Soda voda ima neutralniji ukus i uglavnom služi kao baza za pića, dok tonik ima izraženiju aromu i karakterističnu gorčinu koja mu daje prepoznatljiv ukus.

Negazirana voda je lagana za konzumaciju i mnogima prija tokom celog dana. Posebno se često bira tokom toplijih meseci, fizičke aktivnosti ili uz obroke.

Glavna razlika je u prisustvu ugljen-dioksida. Gazirana voda sadrži mehuriće i intenzivniji osećaj osveženja, dok je negazirana voda blažeg i neutralnijeg ukusa.

Da, rashlađena voda uglavnom pruža jači osećaj osveženja, posebno tokom leta ili nakon fizičke aktivnosti. Ipak, mnogi preferiraju vodu sobne temperature tokom dana.

Negazirana voda može se piti tokom celog dana – uz obroke, tokom treninga, putovanja ili rada. Dovoljna hidratacija važna je za svakodnevno funkcionisanje organizma.

Tokom toplijih dana mnogi biraju lagane i osvežavajuće vode poput Fiji vode, koja je popularna zbog svog prepoznatljivog ukusa i praktičnog pakovanja.

Da, zbog neutralnog ukusa negazirana voda se lako kombinuje sa različitim vrstama hrane i često je izbor uz laganije i svakodnevne obroke.

Vodu je najbolje čuvati na hladnom i tamnijem mestu, dalje od direktnog sunca i visokih temperatura kako bi zadržala kvalitet i svežinu.

Gazirani sokovi pružaju izražen osećaj osveženja zahvaljujući mehurićima i rashlađenom serviranju. Posebno su popularni tokom toplijih dana, druženja i proslava.

Gazirani sokovi uglavnom imaju izraženije voćne ili aromatične ukuse, dok gazirani napici mogu imati širi spektar ukusa i stilova.

Najčešće se služe dobro rashlađeni, sa ledom i kriškom voća poput limuna ili pomorandže kako bi dodatno naglasili osvežavajući ukus.

Za dečije proslave često se biraju blaži i voćni ukusi, kao i osvežavajuća pića poput Robby Bubble proizvoda koji su posebno popularni među mlađim uzrastom.

Da, mnogi gazirani sokovi koriste se kao baza za bezalkoholne i koktel kombinacije zbog izraženog ukusa i osvežavajućih mehurića.

Citrusni ukusi, limun, pomorandža i voćne kombinacije spadaju među najpopularnije izbore tokom cele godine.

Gazirani sokovi najviše prijaju kada su veoma hladni jer tada mehurići i arome dolaze više do izražaja.

Ledeni čaj je osvežavajući napitak na bazi čaja koji se najčešće služi hladan. Popularan je zbog laganog ukusa i različitih voćnih aroma koje posebno prijaju tokom toplijih dana.

Među najpopularnijim ukusima izdvajaju se breskva, limun, šumsko voće i zeleni čaj sa citrusnim notama.

Ledeni čaj se često konzumira tokom leta, na putovanjima, uz obroke ili kao lagano osveženje tokom dana.

Da, ledeni čaj se uglavnom služi veoma rashlađen, često uz dodatak leda, limuna ili sveže nane.

Ledeni čaj uglavnom ima blaži i laganiji ukus bez izraženih mehurića, zbog čega ga mnogi biraju kao osvežavajuću alternativu klasičnim gaziranim pićima.

Ledeni čaj lepo se kombinuje sa laganim obrocima, salatama, desertima i letnjim jelima zbog svog osvežavajućeg karaktera.

Osobe koje vole laganije i osvežavajuće note često biraju limun i zeleni čaj, dok ljubitelji slađih aroma uglavnom preferiraju ukuse breskve ili šumskog voća.

Soda voda nastaje dodatkom ugljen-dioksida običnoj vodi za piće, zbog čega ima izražene mehuriće i osvežavajući ukus. U odnosu na mineralnu kiselu vodu, soda uglavnom ima neutralniji ukus i često se koristi kao dodatak različitim pićima. 

Soda voda se često koristi za pripremu koktela, osvežavajućih letnjih pića ili kao dodatak voćnim sokovima i sirupima. Mnogi je piju i samostalno, dobro rashlađenu tokom toplijih dana.

Da, soda voda najviše prija kada je dobro rashlađena jer tada mehurići daju intenzivniji osećaj osveženja.

Iako oba pića imaju mehuriće, tonik ima specifičan blago gorak ukus, dok soda voda ima neutralniji ukus i češće služi kao baza za kombinovanje sa drugim pićima. 

Soda voda se često kombinuje uz jaču i masniju hranu, roštilj i letnje obroke jer doprinosi osećaju svežine tokom jela.

Da, soda voda se veoma često kombinuje sa voćnim sirupima, limunom, limetom i svežim voćem za pripremu osvežavajućih bezalkoholnih napitaka.

Dessert sosovi najčešće se koriste za pripremu kafa, frappé napitaka, milkshake-ova, toplih čokolada, koktela i dekoraciju deserata. Posebno su popularni u kafićima i ugostiteljstvu zbog intenzivnog ukusa i jednostavne upotrebe.

Za kafu i cappuccino najčešće se biraju ukusi poput karamele, bele čokolade, lešnika i tamne čokolade jer se lako kombinuju sa mlečnim napicima. Monin sosovi su među popularnijim izborima za pripremu specialty coffee napitaka.

Monin sos može se dodavati direktno u napitak, koristiti za dekoraciju čaše ili kao topping preko šlaga, sladoleda i deserata. Pumpica omogućava jednostavno doziranje u kafićima i restoranima.

Karamela, čokolada i bela čokolada spadaju među najtraženije ukuse za frappé, milkshake i ledene napitke jer daju puniji i kremastiji ukus.

Ne. Dessert sosovi veoma su popularni i za palačinke, cheesecake, sladoled, waffle deserte i različite koktel kombinacije.

Ljubitelji intenzivnijih ukusa uglavnom biraju tamnu čokoladu i kafu, dok su karamela i bela čokolada popularni za blaže i kremastije kombinacije.

U coffee shop i HoReCa sektoru posebno su traženi Monin sosovi poput karamele, bele čokolade i tamne čokolade zbog jednostavne pripreme napitaka i dekoracije.

Dessert sosove je najbolje čuvati prema preporuci proizvođača, na suvom i hladnijem mestu, kako bi zadržali teksturu i pun ukus što duže.

To su osvežavajući napici koji sadrže određeni procenat voćnog soka, ali nemaju ugljen-dioksid odnosno mehuriće. Upravo zbog blažeg ukusa mnogi ih biraju za svakodnevno osveženje. 

Voćni sok ima veći procenat voća, dok voćni napici mogu sadržati manji procenat voćnog soka uz dodatak vode, aroma ili drugih sastojaka. 

Mnogi roditelji biraju negazirane voćne napitke zbog blažeg ukusa i lakšeg konzumiranja tokom dana, putovanja ili školskih aktivnosti. Capri Sun je jedan od prepoznatljivih brendova u ovoj kategoriji.

Među najpopularnijim ukusima izdvajaju se pomorandža, jabuka, breskva, multifruit i šumsko voće.

Najčešće se konzumiraju tokom leta, na putovanjima, uz užinu ili kao lagano osveženje tokom dana.

Da, većina voćnih napitaka najviše prija kada je dobro rashlađena, posebno tokom toplijih dana.

Osobe koje vole laganije i osvežavajuće ukuse uglavnom biraju citrusne i jabuka kombinacije, dok ljubitelji slađih aroma češće biraju breskvu ili multifruit ukuse.

Bezalkoholno vino je vino iz kog je uklonjen ili značajno smanjen sadržaj alkohola, dok su aroma i karakterističan ukus vina uglavnom zadržani.

Savremena bezalkoholna vina veoma su približena ukusu klasičnih vina, zbog čega ih mnogi biraju kao laganiju alternativu za različite prilike.

Bezalkoholno vino često se bira tokom ručkova, proslava, poslovnih događaja ili druženja kada neko želi ukus vina bez alkohola.

Bezalkoholno vino zadržava karakteristike vina poput aroma i vinskih nota, dok su gazirana pića uglavnom voćni ili aromatizovani osvežavajući napici.

Bezalkoholna bela vina često se kombinuju sa ribom, salatama i laganijim jelima, dok se crvena bezalkoholna vina češće služe uz paste, sireve i jača jela.

Da, bela i roze bezalkoholna vina uglavnom se služe rashlađena, dok se crvena mogu piti na nešto višoj temperaturi.

Sve više ljudi bira bezalkoholne alternative zbog laganijeg načina života, društvenih prilika ili želje za uživanjem u ukusu vina bez alkohola.

Negazirani sokovi nemaju mehuriće i uglavnom imaju blaži, laganiji ukus u odnosu na gazirane napitke. Zbog toga ih mnogi biraju za svakodnevno osveženje, uz obroke ili tokom toplijih dana.

Među najtraženijim ukusima najčešće se izdvajaju jabuka, pomorandža, breskva, multifruit i šumsko voće jer odgovaraju različitim generacijama i prilikama.

Da, zbog blažeg ukusa negazirani sokovi često se kombinuju uz doručak, užinu, laganije obroke i dečije proslave.

Roditelji često biraju blaže voćne ukuse i praktična pakovanja za školu, putovanja i aktivnosti van kuće. Capri Sun je jedan od prepoznatljivih brendova u ovoj kategoriji.

Negazirani sokovi uglavnom se služe dobro rashlađeni, a tokom leta često uz led i krišku voća za dodatni osećaj osveženja.

Da, mnogi voćni sokovi koriste se kao baza za bezalkoholne koktele i osvežavajuće letnje napitke.

Osobe koje vole laganije i osvežavajuće note često biraju citrusne i jabuka ukuse, dok ljubitelji slađih aroma uglavnom preferiraju breskvu ili multifruit kombinacije.

Gazirana voda sadrži ugljen-dioksid koji joj daje karakteristične mehuriće i intenzivniji osećaj osveženja, dok negazirana voda ima neutralniji i blaži ukus.

Gazirana voda se često pije uz hranu zbog osvežavajućeg efekta i osećaja lakoće koji pruža tokom obroka.

Da, gazirana voda najviše prija kada je dobro rashlađena jer su tada mehurići izraženiji i ukus osvežavajući.

Gazirana voda se često kombinuje uz roštilj, jača jela, brzu hranu i letnje obroke jer doprinosi osećaju svežine.

Da, gazirana voda je česta baza za koktele, bezalkoholne kombinacije i osvežavajuće napitke sa limunom, voćem ili sirupima.

Mnogi biraju lagane i osvežavajuće vode sa prijatnim balansom mehurića koje prijaju tokom celog dana.

Gaziranu vodu najbolje je držati na hladnom mestu i servirati odmah nakon otvaranja kako bi zadržala svežinu i mehuriće.

Energetska pića su napici koji najčešće sadrže kofein i druge sastojke namenjene povećanju osećaja budnosti i energije.

Energetska pića se često konzumiraju tokom dugih vožnji, rada, učenja, večernjih izlazaka ili fizičkih aktivnosti kada je potreban dodatni osećaj energije.

Da, energetska pića uglavnom se služe veoma hladna jer tada pružaju intenzivniji osećaj osveženja.

Citrusni ukusi, tropsko voće i klasične energetske arome spadaju među najčešće birane opcije.

Da, energetska pića se često koriste u različitim koktel i party kombinacijama zbog intenzivnog ukusa i osvežavajućeg efekta.

Energetska pića najčešće se konzumiraju umereno i prema sopstvenim potrebama, posebno tokom perioda pojačanih aktivnosti.

Za razliku od klasičnih gaziranih sokova, energetska pića uglavnom sadrže kofein i sastojke namenjene osećaju budnosti i energije.

To su gazirani napici različitih ukusa namenjeni svakodnevnom osveženju, druženjima i letnjim prilikama.

Rashlađeni mehurići i intenzivan osećaj svežine čine ih jednim od najčešćih izbora tokom toplijih dana.

Najpopularniji su citrusni ukusi, kola, limun, narandža i različite voćne kombinacije.

Da, mnogi ih serviraju sa ledom, limunom, limetom ili svežim voćem za dodatni osećaj osveženja.

Za proslave se često biraju različiti voćni i osvežavajući gazirani napici zbog širokog izbora ukusa i praktičnog serviranja. Posebno popularno za dečije proslave je Robby Buble.

Gazirana pića uglavnom imaju najbolji ukus kada su veoma hladna jer tada mehurići i arome dolaze više do izražaja.

Da, upravo se gazirana pića često koriste kao baza za bezalkoholne koktele i osvežavajuće letnje napitke.

Voćni sirupi se najčešće koriste za pripremu osvežavajućih napitaka, limunada, koktela i različitih letnjih kombinacija sa vodom, sodom ili ledom.

Voćni sirup se uglavnom razblažuje vodom prema željenom intenzitetu ukusa. Mnogi dodaju i led, limun ili sveže voće za dodatno osveženje.

Među najtraženijim ukusima izdvajaju se malina, jagoda, višnja, limun, nana i pomorandža jer se lako kombinuju tokom cele godine.

Da, voćni sirupi veoma su popularni u pripremi bezalkoholnih koktela, limunada i različitih osvežavajućih napitaka.

Nakon otvaranja voćni sirupi se uglavnom čuvaju u frižideru kako bi što duže zadržali ukus i kvalitet.

Voćni sirupi se često kombinuju sa gaziranom vodom, sodom, limunom, ledom i svežim voćem za pripremu osvežavajućih pića.

Da, upravo tokom toplijih dana voćni sirupi postaju jedan od najčešćih izbora za pripremu brzih i osvežavajućih napitaka kod kuće.

Gazirani napici su osvežavajuća pića koja sadrže ugljen-dioksid, odnosno mehuriće koji im daju karakterističan ukus i osećaj svežine.

Gazirani napici najviše prijaju kada su veoma hladni jer tada mehurići i arome dolaze više do izražaja.

Najčešće se biraju citrusni ukusi, kola, limun, narandža i različite voćne kombinacije koje pružaju osvežavajući efekat.

Da, gazirani napici često se koriste kao baza za bezalkoholne i koktel kombinacije zbog intenzivnog ukusa i osvežavajućih mehurića.

Za proslave i druženja često se biraju različiti voćni i osvežavajući gazirani napici zbog velikog izbora ukusa i praktičnog serviranja.

Gazirani napici se često kombinuju uz picu, burgere, roštilj, grickalice i brzu hranu zbog osvežavajućeg efekta tokom obroka.

Najčešće se služe sa puno leda, rashlađeni i uz dodatak limuna ili limete za još intenzivniji osećaj osveženja.

Bezalkoholno pivo je pivo sa veoma malim ili potpuno uklonjenim sadržajem alkohola, namenjeno osobama koje žele pivski ukus bez konzumiranja alkohola. 

Savremena bezalkoholna piva veoma su približena ukusu klasičnih piva jer se proizvode od sličnih sastojaka poput ječmenog slada i hmelja. Estrella Damm Alcohol Free poznata je po laganom i osvežavajućem ukusu sa blagim notama slada i žitarica. 

Bezalkoholno pivo često se bira tokom ručka, druženja, sportskih aktivnosti, vožnje ili letnjih okupljanja kada neko želi osvežavajuće pivsko iskustvo bez alkohola.

Da, pojedini brendovi imaju i gluten free varijante. Estrella Damm Free često se izdvaja upravo kao bezalkoholno pivo bez glutena. 

Osobe koje tek ulaze u svet bezalkoholnih piva uglavnom biraju laganije lager stilove koji imaju blažu gorčinu i pitkiji ukus.

Da, bezalkoholna piva najviše prijaju dobro rashlađena jer tada dolazi do izražaja osvežavajući karakter i balans aroma.

Sve više ljudi bira bezalkoholne alternative zbog aktivnijeg načina života, treninga, vožnje ili želje za laganijim opcijama bez odricanja od pivskog ukusa. I online zajednice često ističu da kvalitet bezalkoholnih piva poslednjih godina značajno napreduje. 

Bezalkoholni kokteli ili mocktail napici predstavljaju kombinaciju različitih sokova, sirupa, gaziranih pića, voća i leda bez dodatka alkohola.

Mocktail napici su veoma popularni tokom toplijih dana jer pružaju osveženje, atraktivan izgled i bogate voćne ukuse bez alkohola.

Najčešće se kombinuju tonik, soda, voćni sirupi, citrusno voće, nana, ledeni čaj i različiti gazirani napici.

Među najpopularnijim kombinacijama izdvajaju se virgin mojito, bezalkoholna pina colada, voćni spritz i različite citrusne kombinacije sa tonikom.

Da, mocktail pića uglavnom se serviraju veoma hladna, sa dosta leda i dekoracijom od voća ili sveže nane.

Za jednostavan mocktail često su dovoljni gazirana voda ili tonik, voćni sirup, led i nekoliko kriški limuna ili limete.

Tonik, soda voda, ledeni čajevi i voćni sokovi spadaju među najčešće korišćene baze za pripremu osvežavajućih bezalkoholnih koktela.